Znate ono kad kažete da znate svoj grad kao svoj džep, pa onda pronađete u svom džepu nešto što dugo trazite, ili niste ni znali da je tamo? E, tako je meni bilo kad sam prvi put učestvovala na potrazi.

Došla sam na dogovoreno mesto sigurna u sebe i svoje znanje sitnih detalja u i oko grada, a onda sam procitala prvih par pitanja. Dakle, prvi put kad sam se osetila spremno kao štreber pred kontrolni sam skontala da je jedini pravi način da dodješ do odgovora onaj koji sam do tada koristila – aj sad, nemaš pojma, traži odgovor u pitanju i okolini. I zaista, koliko god puta prolazili gradom, uvek će veći deo te scenografije ostati nezapažen. Dobra stvar je što niko ne primećuje iste detalje, pa timski rad dolazi do izražaja. Pitanja, koja su raznolika, daju šansu svim učesnicima da se izraze i angažuju, i igra ama baš ni u jednom trenutku nije dosadna, štaviše, a dinamika iako promenljiva, sve vreme je pri maksimumu. Najbolja stvar je što igra, jednom kad završite potragu, nikad ne prestaje zapravo – na taj način otvori oči da i dalje nastavljate da učite nove – stare stvari o ovom divnom gradu.

Od početnih ideja do svih realizacija, BeoQuest – beogradske potrage su sjajan vid zabave i logičan sled svih onih igara iz detinjstva, a na fenomenalan način tole žeđ detektiva u nama.

Jelena

BeoQuest