Za BeoQuest sam saznao preko Facebook-a, jer je puno mojih prijatelja „lajkovalo“ njihovu stranicu, i počeli su da dele statuse. Zainteresovalo me je to, jer mislim da sam negde načuo da tako nešto postoji u inostranstvu, i prva pomisao mi je bila da to može biti pravo osveženje što se tiče dešavanja u gradu, vrelih lenjih dana prošle godine. Sa druge strane, bio sam skeptičan, i mislio sam da su potrage više namenjene ljudima koji nisu ceo svoj život proveli u Beogradu, i plašio sam se da će meni potrage biti previše lake.
Prijavio sam se za jednu testnu potragu, gde su organizatori napravili pet ekipa, i svaka je bila potpuno različita. Različita u broju, ali takođe i u samom načinu kako su se ekipe sklopile. Ja sam dobio „džoker“ ekipu, organizatori su me uparili sa dvoje ljudi koje nisam poznavao, i tada smo se međusobno prvi put videli u životu.
Potraga je počela sa Trga Nikole Pašića, i prvi zadatak je bio jednostavan. Više je bio namenjen nama da se upoznamo, i da blago ispoljimo kreativnost. Napravili smo nekoliko „selfija“, i krenuli da čitamo svoje zadatke. Bili smo najmanja ekipa, ostale ekipe imale su od četiri do šest članova ukupno. I igrom slučaja, ispostavilo se da oboje mojih saigrača živi u strogom centru grada, što će kasnije biti veoma bitno za rezultat naše potrage.
Zadataka je bilo raznih, i bilo je tu jako zanimljivih referenci na neke kultne domaće filmove i/ili muzičke spotove, kao i šaljivih ideja gde je trebalo da ispoljimo svoju kreativnost u razgovoru sa drugim Beograđanima. Moja samouverenost da poznajem Beograd je veoma brzo pala u vodu, dok sam, čitajući zadatke, češkao se po glavi ne znajući gde su neki od pojmova koje je trebalo obići i odgovoriti na neko od pitanja vezanih za iste. Znate ono kada stalno šetate centrom, i neke stvari snimite krajičkom oka. Znate šta su, znate da postoje, ali kasnije kada treba da se setite baš toga… nema šanse! E u takvoj sam situaciji bio. I sva sreća pa su moji saigrači veoma dobro poznavali sam centar, te su me tu spasili poveće blamaže.
Prostor potrage se prostirao, grubo govoreći, od glavne pošte, pa sve do kraja Kalemegdana. Nekoliko zadataka bilo je vezano za vojni muzej, i tu sam briljirao, obzirom na svoje poznavanje ratne tehnike i istorije, te sam se iskupio za nepoznavanje detalja centra grada.
Na kraju je moja ekipa bila ukupno druga. Prvi smo završili potragu, ali smo izgubili nekoliko poena na nekim od pitanja. Moj lični doživljaj je da zapravo nisam ništa izgubio, a dobio sam mnogo toga! Dobio sam više od dva sata veoma zanimljivo i kreativno provedenog vremena. Dobio sam priliku da upoznam veliki broj ljudi, a najviše dvoje saigrača sa kojima sam bio u timu to vreme. Obnovio sam poznavanje centra Beograda, a takođe sam i naučio neke sitnice, i saznao neke zanimljivosti koje su uvek bile tu – ali ih nisam bio svestan.
Topla preporuka svima, dobra zabava je zagarantovana!
Marko
0 Preporučite!